Work Text:
Klub je bio krcat. Bas je odzvanjao kroz telo, svetla su se prelivala u crvenim i plavim nijansama, maturanti su se stapali u senke koje su plesale. Glasovi su bili prigušeni, muzika ih je gutala, ali njemu ionako ništa od toga nije dopiralo do svesti.
Lazara je sve podsećalo na prošlo leto—klubove u Crnoj Gori, njega i njegovu bivšu najbolju drugaricu, uzbuđenje koje se širilo telom dok su se gubili u noći.
Ipak, Prag mu se sviđao. Čim je napustio Srbiju, kao da je mogao da bude više svoj. To je bila promena koja mu je trebala.
Naravno, u klubu nije bio sam—cela generacija bila je tu. Njihova razredna, jadna, trčala je s jednog kraja kluba na drugi, pokušavajući da ih drži pod kontrolom. Srećom, trenutno je bila fokusirana na neku devojku iz IV-1 koja je povraćala na stepenicama koje su vodile na drugi sprat.
Osetio je kako ga neko tapše po ramenu. Okrenuo se. Bila je to devojka iz njegovog odeljenja—crna kosa, nekoliko pirsinga. Isidora, ako se dobro sećao.
„Ajde, turisto,“ nasmejala se. Tako ga je često zvala. „Tadija je svima iz odeljenja naručio piće.“
Osmehnuo se dok ga je vukla kroz masu. Iako je u klubu bilo trista stepeni, ledeni znoj mu je klizio niz leđa. Možda mu je onaj diler dao nešto drugo? Zakleo bi se da mu je dao onu poznatu plavu pilulu. Ipak, osećao se čudno, kao da mu nešto rovari po glavi.
Kad je ispio alkohol čiji je ukus najviše podsećao na tekilu, Isidora ga je povukla na podijum da pleše sa njenim društvom. I činilo se kao da je napokon pilula počela da putuje njegovim organizmom, donoseći euforiju.
Ali prava euforija dolazila je s druge strane kluba.
Lazar je znao da su u istom odeljenju, to mu je bila i prva osoba čije je ime zapamtio kad se predstavio. Strahinja.
Gledao ga je pravo u oči.
Devojka iz njihovog odeljenja bila je priljubljena uz njega, ruke su joj klizile niz njegova leđa, nešto mu je šaputala na uvo. Delovali su blisko, kao da bi trebalo da budu jedno.
Ali Strahinja nije gledao nju. Njegove oči bile su na Lazaru.
Nije skidao pogled. Čak ni kada je devojka podigla ruke oko njegovog vrata, čak ni kada mu se osmehnula i privukla ga bliže.
Da, to je ono što je Lazar tražio sve vreme.
Grudi su mu se stezale, a kiseonika u prostoriji je odjednom bilo premalo. Znao je da ne bi trebalo da gleda. Ali nije mogao da se pomeri, nije mogao da odvoji pogled. Bilo je previše dobro.
„Oooo opet si s njom...“ reči pesme probijale su se kroz dim i vrelinu, kao podsećanje na ono što Lazar nije želeo da prizna. Video ih je nekoliko puta zajedno, ali zašto se Strahinja osmehivao dok je polako spuštao usne na njene?
Isidora ga je gurnula. „Šta, čoveče, gledaš u budale? Jelena i Strahinja će se sigurno smuvati večeras, kako su krenuli hahahahah...“
Okrenuo se prema njoj, malo dezorijentisan. Aha, Jelena se zove. Odmahnuo je glavom i nastavio da pleše. Trebalo bi da se drži podalje od problema.
Ali ne. Njegova znatiželja je pobedila i ponovo je podigao pogled ka Strahinji.
Zastao je. Sada nije disao.
Dok su svetla pulsirala između njih, dok su svi drugi postajali nebitni, Strahinja je ljubio Jelenu. A njegove oči bile su na Lazaru.
U zanosu, Strahinja se samo nasmejao. I namignuo.
Lazaru se smučilo.
Namignuo je!!!! Njegov mozak nije mogao ni da obradi taj trenutak.
„Moram da izađem,“ prošaputao je, iako nije znao da li je to pitanje ili izgovor.
Nije čekao odgovor od Isidore ili bilo koga drugog. Samo je prošao kroz masu, gurnuo vrata kluba i izašao na hladan noćni vazduh.
Napolju su njegovi vršnjaci većinom sedeli na vrelom asfaltu, držeći se za glave, dok su profesori trčali za njima, pokušavajući da ih koliko-toliko sačuvaju.
Vrata kluba ponovo su se otvorila. Jelena i Strahinja su izašli.
Ona se smejala, pijana. „Ljubavi…“ igrala se sa Strahinjinim lančićem. „Ajde da se vratimo u hotel....“
Strahinja je gledao Lazara. Oči su mu bile crvene, gladne, blistave. Odmahnuo je glavom. Nije je ni pogledao. „Ne, mislim da je bilo dovoljno za večeras.“ Lazaru se činilo kao da se njemu obraća.
„Zar ne?“ dodao je Strahinja, a pogled mu se zadržao na Lazarovim usnama. Sa tim poslednjim rečima, okrenuo se i otišao.
Lazar je stigao samo do prvog žbuna pre nego što je povratio.
Sigurno je to bila pilula. Sve je do nje.